Današnji dan počeo je onim specifičnim mirom koji donosi samo rano ustajanje. Dok je grad još spavao, mi smo već bili na nogama, prolazeći kroz dobro poznatu rutinu spremanja za još jedan dan prakse u domu za starije i nemoćne. Postoji nešto posebno u tim jutrima – mešavina pospanosti i onog osećaja odgovornosti koji te drži budnim jer znaš da te tamo neko čeka.
Kao i svakog dana, vožnja do doma bila je prilika da se još malo razbudimo i psihički pripremimo za ono što nas čeka. Čim smo stigli, brzo smo uskočili u svoje uniforme, ostavljajući privatne stvari po strani i ulazeći u ulogu budućih medicinskih radnika. Svako od nas je otišao na svoje odeljenje, na onaj naš „poznati teren“ gde već znamo svaki kutak i gde nas lica korisnika dočekuju sa osmehom prepoznavanja.
Čim je doručak završen, počeo je onaj najzahtevniji, ali i najhumaniji deo posla. Vreme za kupanje, vršenje lične higijene, presvlačenje korisnika i menjanje posteljine zahteva ne samo fizičku snagu, već i veliko strpljenje i empatiju. Podelili smo se tako da svako ima svoj radni zadatak. Dok smo nameštali krevete i brinuli o higijeni, trudili smo se da svakom korisniku uputimo lepu reč, jer njima to ponekad znači više od same nege.
Kada smo uspešno završili sve obaveze, usledila je zaslužena pauza. Pauzu smo proveli zajedno sa učenicima treće godine. Bilo je lepo malo usporiti, razmeniti iskustva i savete, ali i jednostavno se družiti. Ovi trenuci su dragoceni jer nas zbližavaju kao tim i čine da se osećamo kao deo jedne veće zajednice.
Nakon pauze, usledio je ručak. Svako se vratio na svoj radni zadatak, pripremili smo korisnike kojima je bila potrebna pomoć, koji ne mogu sami da izađu na ručak i hranili smo one kojima je bila potrebna pomoć. Posle povratka sa prakse imali smo kratku pauzu. Popodne smo proveli obilazeći gradski muzej u Vinkovcima kao i gradsku biblioteku.
U muzeju smo imali priliku da vidimo kako se Vinkovačka, kao jedna od najstarijih kultura, razvijala kroz vekove. Bilo je zaista interesantno videti sve te antikvitete i čuti zaista zadivljujuće priče o načinu rada i života ljudi pre toliko vremena.
Imali smo priliku da vidimo i kako se način života i okruženje menjalo kroz vreme, i kako su ljudi još u tom vremenu zaista bili napredna živa bića koja su bez puno uslova za život stvarali sebi dovoljno sredstava da stvore svoje porodice i zaštite ih. Čuli smo i zaista zanimljive priče o tradiciji koje su se zadržale do danas.
Nakon obilaska muzeja obišli smo i gradsku biblioteku. U biblioteci se za svakoga može naći nešto interesantno. Od kutka za mlade pa sve do stručne literature. Imali smo priliku da isprobamo VR naočare što nam je ostavilo poseban utisak.
Svetlana Grujić
Нема коментара:
Постави коментар