Дошао је још један нови дан у Винковцима, али овај је био посебан — први дан пролећа. Већ ујутру се осетила нека другачија енергија, свеж ваздух и више светлости, што је додатно утицало на наше расположење и мотивацију. Јутро смо започели буђењем уз звук аларма који су нас сваког дана подсећали да нас чекају нови изазови и прилике за учење. Након обављене јутарње тоалете, упутили смо се на доручак који је, као и увек, био одличан. Поред укусне хране, посебно је пријала атмосфера за столом — разговори, смех и заједништво су нам давали снагу за остатак дана.
После доручка кренули смо ка Дому за стара и немоћна лица. Док смо путовали, примећивали смо прве знаке пролећа — топлије време, сунце и природу која се полако буди. Све то је додатно утицало да се осећамо лепше и опуштеније, али и спремније за обавезе које нас очекују.
По доласку у Дом, распоредили смо се где је свако имао свој задатак. Одмах смо поделили доручак корисницима и помогли онима који нису могли самостално да једу, трудећи се да сваком посветимо довољно пажње. Након тога смо средили простор и прешли на припрему корисника за купање. Купали смо их, водили рачуна о њиховој хигијени и удобности, а затим им наместили кревете са чистом и уредном постељином.
Ментор нам је потом поделио сестринске листе, па је свако од нас отишао код свог корисника. Узимали смо анамнезу, бележили све потребне податке и пажљиво посматрали стање корисника. Разговарали смо са њима, мерили крвни притисак, пратили појаву хематома, декубитуса, едема и евентуалних оштећења ткива. Такође смо обраћали пажњу на слух, бол, говор и квалитет сна. Касније смо све то анализирали, упоређивали сличности и разлике и заједно доносили закључке, што нам је помогло да боље разумемо значај сваког сегмента неге. Из сестринске књиге смо преписали терапију коју корисници користе, а ментор нам је показао веома корисну апликацију у којој можемо унети назив лека и добити све потребне информације о њему. То нам је знатно олакшало учење и разумевање терапије.
Такође смо вадили крв ученицима из Здравствено-ветеринарске школе са којима смо били на пракси, при чему смо једни другима помагали, бодрили се и стицали већу сигурност у раду, што је било посебно значајно за све нас.
Током паузе смо се дружили са друговима из петог разреда, размењивали искуства и правили мале предахе од обавеза. По повратку смо поделили ручак корисницима, а затим се поздравили са ученицима трећег разреда са којима смо провели доста времена. Заједно смо научили не само како да обављамо свакодневне задатке, већ и шта значе емпатија, поштовање, стрпљење и брига о другом човеку — вредности које ће нам остати за цео живот.
Нема коментара:
Постави коментар