Вуковар кроз наше кораке

Свануло је јутро, тмурно и облачно, у нашим срцима је то јутро ипак имало неку посебну важност. После доручка, дошао је аутобус по нас, путовали смо у Вуковар - град који учи како балансирати између туге и наде, између сећања и будућности. Током путовања, директор школе "Др. Андрије Штампара", нам је испричао кратку али значајну причу о прошлости града Вуковара. Већ се на самом уласку у град, могла осетити тишина коју овај град носи са собом.

Посетили смо "Музеј вучедолске културе", кроз који нас је провео водич музеја. Музеј је модерно дизајниран и отворен је 2015. године, а смештен је у непосредној близини археолошког налазишта Вучедол, које се налази неколико километара јужно од Вуковара, уз Дунав. Обилазећи музеј, владала је мирна и тиха атмосфера, слушајући водича могли смо да чујемо и видимо животе Вучедолаца, како су људи живели (од куће, до огњишта и земљане и дрвене конструкције). Постављени су реконструисани и предмети из свакодневног живота, укључујући алат, оруђе, посуђе, мапе...

Сазнали смо да је прво европско пиво настало у Вуковару. Могли смо да видимо одећу и обућу коју су људи носили у то време, такође и њихово рачунање времена преко сазвежђа "Орион".

Лобање и људски скелета остаци дају увид у физичко стање, здравље и животне услове Вучедолца, лобање такође откривају и ритуално и погребне обичаје. Кости и лобање нису само музејски експонати - они су докази живота који је постојао пре више хиљада година. На тај начин, они повезују праисторијску прошлост с нашом садашњицом, показујући колико је Вучедолска култура била напредна и сложена.

После обиласка музеја, прошетали смо се поред Дунава, и осетили чист ваздух, ушли у аутобус и вратили се у Винковце.

Овај излет нас је мало уморио, па смо одмах при повратку отишли на ручак, и након ручка одморили у својим собама.

Вече смо провели дружећи се и размењујући утиске о данашњем значајном и лепом дану.

- Дуња Киров

Погледи који говоре више од речи

Дошао је још један нови дан у Винковцима, али овај је био посебан — први дан пролећа. Већ ујутру се осетила нека другачија енергија, свеж ваздух и више светлости, што је додатно утицало на наше расположење и мотивацију. Јутро смо започели буђењем уз звук аларма који су нас сваког дана подсећали да нас чекају нови изазови и прилике за учење. Након обављене јутарње тоалете, упутили смо се на доручак који је, као и увек, био одличан. Поред укусне хране, посебно је пријала атмосфера за столом — разговори, смех и заједништво су нам давали снагу за остатак дана. 

После доручка кренули смо ка Дому за стара и немоћна лица. Док смо путовали, примећивали смо прве знаке пролећа — топлије време, сунце и природу која се полако буди. Све то је додатно утицало да се осећамо лепше и опуштеније, али и спремније за обавезе које нас очекују. 

По доласку у Дом, распоредили смо се где је свако имао свој задатак. Одмах смо поделили доручак корисницима и помогли онима који нису могли самостално да једу, трудећи се да сваком посветимо довољно пажње. Након тога смо средили простор и прешли на припрему корисника за купање. Купали смо их, водили рачуна о њиховој хигијени и удобности, а затим им наместили кревете са чистом и уредном постељином. 

Ментор нам је потом поделио сестринске листе, па је свако од нас отишао код свог корисника. Узимали смо анамнезу, бележили све потребне податке и пажљиво посматрали стање корисника. Разговарали смо са њима, мерили крвни притисак, пратили појаву хематома, декубитуса, едема и евентуалних оштећења ткива. Такође смо обраћали пажњу на слух, бол, говор и квалитет сна. Касније смо све то анализирали, упоређивали сличности и разлике и заједно доносили закључке, што нам је помогло да боље разумемо значај сваког сегмента неге. Из сестринске књиге смо преписали терапију коју корисници користе, а ментор нам је показао веома корисну апликацију у којој можемо унети назив лека и добити све потребне информације о њему. То нам је знатно олакшало учење и разумевање терапије.

 

Такође смо вадили крв ученицима из Здравствено-ветеринарске школе са којима смо били на пракси, при чему смо једни другима помагали, бодрили се и стицали већу сигурност у раду, што је било посебно значајно за све нас.

Током паузе смо се дружили са друговима из петог разреда, размењивали искуства и правили мале предахе од обавеза. По повратку смо поделили ручак корисницима, а затим се поздравили са ученицима трећег разреда са којима смо провели доста времена. Заједно смо научили не само како да обављамо свакодневне задатке, већ и шта значе емпатија, поштовање, стрпљење и брига о другом човеку — вредности које ће нам остати за цео живот.

Након тога смо се упутили ка хостелу где нас је чекао одличан ручак, а потом и заслужени одмор. Касније смо се пробудили и отишли на вечеру. Увече смо се спремили за излазак у град. Прошетали смо поред Босута, уживајући у пријатној пролећној вечери, свежем ваздуху и лепом друштву. Сели смо у кафић, одморили се и наставили дружење у пријатној атмосфери. По повратку у хостел, повукли смо се у своје собе како бисмо се одморили и припремили за нови дан, јер нас већ сутра очекују нове авантуре и искуства.

Најлепше ствари које носим са собом не могу стати у кофер.

                                                                                                                                     Петра Јовић

Наш мали корак-њихов велики осмех

 Још један дан праксе започели смо уз дозу ишчекивања, али и питање шта нам данас доноси. Након доручка, упутили смо се ка дому, спремни да се суочимо са новим изазовима, научимо нешто ново и, наравно, снађемо се у свакој ситуацији. До дома смо стигли мини бусом, већ помало навикнути на ту јутарњу рутину, али и даље са истим осећајем одговорности када закорачимо унутра.

Дан смо започели храњењем корисника. То није био само још један задатак — у тим тренуцима смо покушавали да будемо стрпљиви, пажљиви и да свакоме приђемо на начин који му највише прија. Уз храну су ишли и кратки разговори, осмеси, понекад и тишина која је говорила више од речи. Након тога уследило је распремање прибора за јело, али ни тај део није прошао без неке размене речи и контакта.

Током дана смо се бавили и мерењем виталних функција, као и намештањем постеља, трудећи се да корисницима буде што удобније. Али оно што је обележило овај дан није био сам рад, већ људи.

Данас смо се посебно посветили разговору. Трудили смо се да не пролазимо поред њих, већ да застанемо. Да чујемо. Да разумемо. Да прихватимо сваку емоцију коју носе са собом. Често смо се спуштали на њихов ниво, чучали или седали поред њих, како бисмо били ближи, како би се осетили сигурно и опуштено у нашем присуству. Један од најемотивнијих тренутака био је када смо држали једну баку за руку. Само тај додир — тих, миран, али пун поверења — говорио је више од било каквих речи. У том тренутку смо схватили колико значи бити ту за некога.

У току дана смо од особља добили кремпите које смо поделили са остатком групе. Тај мали гест доста нам је значио. 

Схватили смо да ова пракса није само учење обавеза, већ учење како да будемо подршка, како да покажемо саосећање и како да некоме улепшамо дан, макар ситницом. На крају дана, након свега што смо доживели, упутили смо се у шетњу са друштвом из Хрватске. Дан су нам додатно улепшали када су нас изненадили одласком на слатке палачинке.

Седели смо, причали, смејали се и сабирали утиске. 

Од емотивних тренутака до безбрижних — све је стало у један дан.

И баш зато, схватили смо — није свака пракса само пракса. Неке постану прича коју носимо са собом.

-Анђела Павловић

У сигурним рукама

 Данас смо дан започели раним буђењем,одласком на доручак и потом доручка упутили смо се комбијем на праксу. Праксу смо као и претходних дана започели у 8:00 часова, након чега смо одмах приступили реализацији стручних активности.

 Најпре смо се посветили нези непокретних корисника, водећи рачуна о њиховој удобности и основним потребама. Потом смо наставили са спровођењем личне хигијене, прилагођавајући поступке сваком кориснику појединачно. Након тога смо се упознали са раном превенцијом декубитуса, што нам је помогло да боље разумемо значај благовремене неге и спречавања настанка рана. У наставку рада смо приступили мерењу виталних функција, а затим и мерењу гликемије, након чега је уследило давање инсулинске терапије у складу са прописаним процедурама. 

На крају, посебну пажњу смо посветили дезинфекцији радних површина и спровођењу мера за спречавање инфекција, чиме смо заокружили наш радни дан на пракси. Током рада смо уочили да старији пацијенти захтевају више стрпљења, пажње и индивидуалног приступа, па смо комуникацију и поступке прилагођавали њиховом здравственом стању и могућностима. 

Такође смо имали прилику да посматрамо радну терапију, као и начин на који корисници дома проводе своје слободно време, што нам је помогло да схватимо значај активности. Јако нам је био важан тимски рад, а комуникација са особљем у Винковцима била је професионална. Највише нас је дирнула пажња и брига коју особље свакодневно показује према корисницима.

             По завршетку обавеза, слободно време смо проводили шетајући дивним улицама Винковаца, уживајући у мирној атмосфери и упознајући културу града. Истраживали смо локалне продавнице, испробавали храну и специјалитете, као и обилазили разне бутике и тржне центре, где смо уживали у куповини. Посетили смо и градске паркове, проводили време у пријатним кафићима. 

Радујемо се наредним данима!!! 

-Тина Милетић

Кад стварност надмаши очекивања

Узбуђени због новог окружења, изазова који су пред нама и прилике да стекнемо нова знања и искуства, ово јутро започели смо пре него што је аларм зазвонио. 

Уз осмехе и благу трему спремали смо се за први дан праксе, док су наше радне униформе спаковане у ранчеве још претходно вече. Након доручка, испред смештаја нас је дочекао мини бус који ће нас током наредне две недеље возити на праксу. Кратка вожња кроз јутарњи град била је испуњена разговором, ишчекивањем и радозналошћу.

По доласку у Дом за старе и немоћне у Винковцима, дочекала нас је директорка установе заједно са љубазним и насмејаним особљем. Упознали смо и наше менторе који ће током праксе пажљиво пратити наш рад, али и вршњаке који већ обављају стручну праксу у овој установи. Након кратког упознавања и слатког послужења које нам је додатно подигло енергију, пракса је званично почела.

Већ на самом почетку пријатно нас је изненадио начин организације рада, као и ниво посвећености корисницима. Имали смо прилику да активно учествујемо у свакодневним медицинским и неговатељским активностима, од мерења крвног притиска, преко давања инсулина, до храњења и купања непокретних корисника. Сваки задатак носио је са собом одговорност, али и осећај поноса јер смо могли да помогнемо онима којима је то најпотребније.

Оно што нас је посебно одушевило јесте богат садржај активности доступних корисницима.

Поред физиотерапије, корисници могу да учествују у креативним радионицама, музичкој терапији, да читају у читаоницама, припремају храну или играју друштвене игре. Све ово показује колико је велики акценат стављен не само на физичко, већ и на психосоцијално здравље, што је од изузетног значаја за квалитет живота у трећем добу.

Пуни нових сазнања након првог дана праксе, упутили смо се назад ка смештају. Размењивали смо утиске, делили доживљаје и већ се радовали сутрашњем дану.

Међутим, дан ту није био завршен. Наши вршњаци потрудили су се да нам боравак учине још лепшим, па су нас недуго након ручка повели на градски базен. Тамо смо провели остатак дана у опуштеној атмосфери, уз смех, разговор и дружење које је додатно учврстило нова пријатељства.

Са сигурношћу можемо рећи да смо након овог дана још мотивисанији, спремнији и узбуђенији за све што нас очекује. Пред нама су нове радне победе, нова знања и што је можда највредније, нова познанства која ће овај период учинити незаборавним.

— Софија Чуперкић

Први кораци кроз Винковце

 Дан смо започели припремајући се за одлазак у школу „Др Андрије Штампара“, где смо се упознали са нашим вршњацима из Винковаца и менторима који ће пратити наш рад у старачком дому у коме ћемо обављати стручну праксу. Од самог почетка осетила се пријатна атмосфера и радозналост са обе стране.

У школи смо присуствовали часовима заједно са ученицима петог разреда средње здравствено-ветеринарске школе. Разговарали смо о начинима рада и активностима које нас очекују током праксе у старачком дому. Посебно нам је било занимљиво што су предавања држали сами ученици, кроз презентације које су припремили. На крају сваког предавања чекали су нас квиз и осмомерка, па смо на занимљив и интерактиван начин обновили градиво. 

Након школе искористили смо лепо време за шетњу и обилазак града. Прошли смо поред Народног музеја, споменика Светог Тројства и куће познатог романописца Јосипа Козарца. Посебан тренутак био је кратак одмор поред реке Босут, где смо се и фотографисали. Река је окружена процветалим дрвећем и зеленилом, па је цео призор деловао мирно и пролећно.

Ова река позната је по томе што је једна од најспоријих река у Европи, па се често каже да тече толико мирно да се понекад чини као да стоји. 

После шетње вратили смо се у хостел на ручак, где су нам домаћини припремили веома укусну храну.

Вече смо провели шетајући се мирним улицама града и уживајући у новој средини.

Маријана Спиковић

Амбасадори стигли у Хрватску

 

15.3.2026 у 8:00 Екипа са фотографије је кренула пут Винковца.

Током вожње је владала лепа атмосфера, али је пут брзо прошао јер смо већину пута преспавали.

Након 8 сати вожње стигли смо у Винковце, упознали се са директором школе и распаковали се у наше собе.

У 18:30 смо отишли на вечеру, након ње смо се дружили и играли уно. После тога смо отишли на спавање да бисмо били одморни и спремни за све што сутрашњи дан доноси.

-Никола Јевремовић